Posledica depresija

Question

Vec duze vremena razmisljam da li da popricam sa psihologom zbog nekih promena u svom ponasanju. Svi me savetuju da je "sve u redu sa mnom" i da je to samo posledica prelomnog perioda u zivotu(imam 23 godine i na 4-oj sam godini fakulteta), ali pre nekog vremena sam video jednu emisiju na tv-u koja me je naterala da razmisljam o depresiji kao uzroku mog ponasanja. Povod za tu promenu je bio prekid jedne veze (za mene prve)koji se odigrao pre 4-5 meseci.Glavni razlog zasto sam dosao na pomisao da je u pitanju depresija je bio plac.Naime, od pre 4-5 meseci desavalo mi se da vise puta dnevno padnem u histerican plac. To se desavalo tokom ucenja vise puta sto mi je otezavalo u mnogome da mi ista ostane u glavi. Nakon tih "napada" dolazio sam u situaciju da se pitam zasto mi se to desava i koje misli to prouzrokuju, jer ako vam se desi da vise od 5-6 puta dnevno placete a zreo ste muskarac od 23 godine pocinjte da se pitate sta to prouzrokuje.Zbog toga sam dosao na ideju da zapisem svoje misli koje mi se jave u tom trenutku.Procitavsi ih, shvatio sam da su to u stvari bila beskonacna poredjenja sa drugim ljudima iz kojih sam ja izvlacio zakljucak da sam  mnogo losiji od njih i da nikad necu uspeti u zivotu, da cu propasti itd.Bio sam opsednut idejom da cu postati prosjak i sve sto sam iz proslosti izvlacio (muzika koju sam slusao, knjige, pisci) rezultiralo je stvaranjem tog stava "da, znam da ces zavrsiti kao prosjak". Kao sto vidite konstantno sam predvidjao sebi najgoru mogucu buducnost sto sam kasnije otkrio da je simptom depresije..Bio sam prekinuo kontakt sa nekim prijateljima, pa bi mi se nekad u gradu desilo da osetim kao da cu ih sresti i da ce videti kako sam luzer, kako sam izgubljen, kako idem ka neuspehu...Malo zvuci pateticno,ali mi je mnogo bitno da vam jasno opisem sta se tacno zbivalo jer mi takve svakodnevne misli o buducnosti nikad nisu pravile problem. I nisam dosad nikad ovako konkretno ovo izneo i samom sebi. Zatim, najcudnije od svega mi je bilo sto su mi na pamet padale situacije iz daleke proslosti, (neke od pre  par  godina, a neke jos iz osnovne skole) u kojima sam ja izlazio kao onaj koji gubi.Npr.mnoge rasprave sa prijateljima u kojima nisam uspeo da ih ubedim u ono sto sam hteo, uvrede koje su mi drugi nanosili, neka ponizenja koja sam dozivljavao,neke recenice koji su mi drugi rekli iz kojih sam sad zakljucivao da su me ismevali itd.A iz svega toga sam izvlacio zakljucak da sam bezvredan. To je rezultiralo time da sam i u drustvo malo redje odlazio, a i kad bih otisao obracao bih dosta paznju na reakciju drugih ljudi dok bih pricao, da li gledaju na sat ili zevaju i plasio sam se da pocnem da pricam da ne bi naisao na takvu reakciju.Moram da napomenem da sam malo nesiguran po prirodi i da sam i ranije u zivotu dosta razmisljao kako sam trebao da se drugacije ponesem u nekim situacijama. Zatim glavni fizicki simptom koji sam primetio jos pre par meseci je kidanje usana prstima. Ono se javljalo nekad svesno nekad nesvesno i to mi je najvise od svega smetalo pri ucenju jer sam tako verovatno remetio koncentraciju. Stalno sam sebi govorio da treba da prestanem to da radim jer je to dovodilo i do krvarenja i otvorene ranice u uglu usana i do velike zabrinutosti od strane mojih roditelja, ali nisam uspevao.Nisam mogao da se suzdrzim da to cinim i na javnim mestima, u prevozu, na fakultetu, pred drugovima, kao da nisam bio svestan koliko to cudno izgleda drugima.Vremenom mi je to preslo u naviku koja mi na neki cudan nacin prija i ostalo do danas. Zanima me vase misljenje o tome, zasto se to javlja. Zatim, poceo sam da gubim na tezini i za mesec-dva sam izgubio oko 5-6 kilograma iako sam sasvim normalno jeo i cak sam bio pasivniji nego obicno. Inace, to pominjem jer sam citav zivot bio sklon gojaznosti pa mi je ovo suprotno od onoga kako mi se organizam inace ponasa.Zatim, sposobnost odlucivanja mi se uzasno smanjila, da  mi je do danas tesko da odlucim neke banalne stvari:sta jesti,sta uzeti u radnji,sta obuci, sta raditi u pauzi izmedju predavanja itd.Naravno, ti se problemi na kraju rese, ali malo mi je napornije nego ranije da ih resavam.Iako sam i pre bio pomalo zaboravan, u poslednje vreme mi se pamcenje pogorsalo. Dosta puta tokom dana udjem u sobu da uradim nesto, ali me dve recenice  sa roditeljem po ulasku navedu da zaboravim zasto sam dosao; cesto ostavim stvar na jedno mesto i posle par sekundi zaboravim gde je, kao da nisam bio svestan dok sam je tu ostavljao;pocnem da radim jednu stvar i prekinem je zbog neke druge koja mi je slucajno privukla paznju.To mi otezava funkcionisanje jer mi se cesto desi da zbog toga ne obavim nesto u gradu ili na fakultetu.Izvinjavam se ako je dugo trajalo ovo nabrajanje simptoma, ali potrebno mi je da vam sto tacnije navedem ono sto me muci jer i sam sebi u poslednjih par meseci  pokusavam da to objasnim.U poslednjih nedelju dana imam glavobolje u predelu slepoocnica koje traju po citav dan skoro bez prekida.Zanima me da li su one mozda znak da sam imao depresiju koja nije tretirana na vreme pa je prerasla u nesto gore?Ili je moje kidanje usana koje je praceno stiskanjem i skrgutanjem zuba to stvorilo? Video sam da na pitanja na forumu odgovara strucno licenogo bi mi znacilo strucno misljenje

Folnegović Šmalc Vera, dr. med. · Answer

Svaki je čovjek ponekad tužan,neraspoložen, osjeća se umoran, osamljen, ponekad ne može spavati ili izgubi apetit.Takve situacije osobito se često javljaju nakon stresnih životnih događaja , ponekad emotivne veze koja se Vama dogodila svakako spada u takve događaje. Nakon nekog vremena  razlikuje se od osobe do osobe čovjek se oporavi i život ide dalje. Podrška bliskih osoba važna je u takovim situacijama. Ukoliko takvo stanje ipak potraje duže vrijeme i počne u značajnoj mjeri utjecati na svakodnevno funkcioniranje moguće je da je došlo do razvoja depresije i trebalo bi se obratiti za pomoć psihijatru.

Autor	Poruka
list	08.12.2007. 19:10 Vec duze vremena razmisljam da li da popricam sa psihologom zbog nekih promena u svom ponasanju. Svi me savetuju da je 'sve u redu sa mnom' i da je to samo posledica prelomnog perioda u zivotu(imam 23 godine i na 4-oj sam godini fakulteta), ali pre nekog vremena sam video jednu emisiju na tv-u koja me je naterala da razmisljam o depresiji kao uzroku mog ponasanja. Povod za tu promenu je bio prekid jedne veze (za mene prve)koji se odigrao pre 4-5 meseci.Glavni razlog zasto sam dosao na pomisao da je u pitanju depresija je bio plac.Naime, od pre 4-5 meseci desavalo mi se da vise puta dnevno padnem u histerican plac. To se desavalo tokom ucenja vise puta sto mi je otezavalo u mnogome da mi ista ostane u glavi. Nakon tih "napada" dolazio sam u situaciju da se pitam zasto mi se to desava i koje misli to prouzrokuju, jer ako vam se desi da vise od 5-6 puta dnevno placete a zreo ste muskarac od 23 godine pocinjte da se pitate sta to prouzrokuje.Zbog toga sam dosao na ideju da zapisem svoje misli koje mi se jave u tom trenutku.Procitavsi ih, shvatio sam da su to u stvari bila beskonacna poredjenja sa drugim ljudima iz kojih sam ja izvlacio zakljucak da sam mnogo losiji od njih i da nikad necu uspeti u zivotu, da cu propasti itd.Bio sam opsednut idejom da cu postati prosjak i sve sto sam iz proslosti izvlacio (muzika koju sam slusao, knjige, pisci) rezultiralo je stvaranjem tog stava "da, znam da ces zavrsiti kao prosjak". Kao sto vidite konstantno sam predvidjao sebi najgoru mogucu buducnost sto sam kasnije otkrio da je simptom depresije..Bio sam prekinuo kontakt sa nekim prijateljima, pa bi mi se nekad u gradu desilo da osetim kao da cu ih sresti i da ce videti kako sam luzer, kako sam izgubljen, kako idem ka neuspehu...Malo zvuci pateticno,ali mi je mnogo bitno da vam jasno opisem sta se tacno zbivalo jer mi takve svakodnevne misli o buducnosti nikad nisu pravile problem. I nisam dosad nikad ovako konkretno ovo izneo i samom sebi. Zatim, najcudnije od svega mi je bilo sto su mi na pamet padale situacije iz daleke proslosti, (neke od pre par godina, a neke jos iz osnovne skole) u kojima sam ja izlazio kao onaj koji gubi.Npr.mnoge rasprave sa prijateljima u kojima nisam uspeo da ih ubedim u ono sto sam hteo, uvrede koje su mi drugi nanosili, neka ponizenja koja sam dozivljavao,neke recenice koji su mi drugi rekli iz kojih sam sad zakljucivao da su me ismevali itd.A iz svega toga sam izvlacio zakljucak da sam bezvredan. To je rezultiralo time da sam i u drustvo malo redje odlazio, a i kad bih otisao obracao bih dosta paznju na reakciju drugih ljudi dok bih pricao, da li gledaju na sat ili zevaju i plasio sam se da pocnem da pricam da ne bi naisao na takvu reakciju.Moram da napomenem da sam malo nesiguran po prirodi i da sam i ranije u zivotu dosta razmisljao kako sam trebao da se drugacije ponesem u nekim situacijama. Zatim glavni fizicki simptom koji sam primetio jos pre par meseci je kidanje usana prstima. Ono se javljalo nekad svesno nekad nesvesno i to mi je najvise od svega smetalo pri ucenju jer sam tako verovatno remetio koncentraciju. Stalno sam sebi govorio da treba da prestanem to da radim jer je to dovodilo i do krvarenja i otvorene ranice u uglu usana i do velike zabrinutosti od strane mojih roditelja, ali nisam uspevao.Nisam mogao da se suzdrzim da to cinim i na javnim mestima, u prevozu, na fakultetu, pred drugovima, kao da nisam bio svestan koliko to cudno izgleda drugima.Vremenom mi je to preslo u naviku koja mi na neki cudan nacin prija i ostalo do danas. Zanima me vase misljenje o tome, zasto se to javlja. Zatim, poceo sam da gubim na tezini i za mesec-dva sam izgubio oko 5-6 kilograma iako sam sasvim normalno jeo i cak sam bio pasivniji nego obicno. Inace, to pominjem jer sam citav zivot bio sklon gojaznosti pa mi je ovo suprotno od onoga kako mi se organizam inace ponasa.Zatim, sposobnost odlucivanja mi se uzasno smanjila, da mi je do danas tesko da odlucim neke banalne stvari:sta jesti,sta uzeti u radnji,sta obuci, sta raditi u pauzi izmedju predavanja itd.Naravno, ti se problemi na kraju rese, ali malo mi je napornije nego ranije da ih resavam.Iako sam i pre bio pomalo zaboravan, u poslednje vreme mi se pamcenje pogorsalo. Dosta puta tokom dana udjem u sobu da uradim nesto, ali me dve recenice sa roditeljem po ulasku navedu da zaboravim zasto sam dosao; cesto ostavim stvar na jedno mesto i posle par sekundi zaboravim gde je, kao da nisam bio svestan dok sam je tu ostavljao;pocnem da radim jednu stvar i prekinem je zbog neke druge koja mi je slucajno privukla paznju.To mi otezava funkcionisanje jer mi se cesto desi da zbog toga ne obavim nesto u gradu ili na fakultetu.Izvinjavam se ako je dugo trajalo ovo nabrajanje simptoma, ali potrebno mi je da vam sto tacnije navedem ono sto me muci jer i sam sebi u poslednjih par meseci pokusavam da to objasnim.U poslednjih nedelju dana imam glavobolje u predelu slepoocnica koje traju po citav dan skoro bez prekida.Zanima me da li su one mozda znak da sam imao depresiju koja nije tretirana na vreme pa je prerasla u nesto gore?Ili je moje kidanje usana koje je praceno stiskanjem i skrgutanjem zuba to stvorilo? Video sam da na pitanja na forumu odgovara strucno licenogo bi mi znacilo strucno misljenje
Prof. dr. sc. Vera Folnegović Šmalc, dr. med.	07.01.2008. 18:40 Svaki je čovjek ponekad tužan,neraspoložen, osjeća se umoran, osamljen, ponekad ne može spavati ili izgubi apetit.Takve situacije osobito se često javljaju nakon stresnih životnih događaja , ponekad emotivne veze koja se Vama dogodila svakako spada u takve događaje. Nakon nekog vremena razlikuje se od osobe do osobe čovjek se oporavi i život ide dalje. Podrška bliskih osoba važna je u takovim situacijama. Ukoliko takvo stanje ipak potraje duže vrijeme i počne u značajnoj mjeri utjecati na svakodnevno funkcioniranje moguće je da je došlo do razvoja depresije i trebalo bi se obratiti za pomoć psihijatru.

Forum

Bolesti i stanja

Specijalizacije - medicina

Specijalizacije - stomatologija

Centri A-Z

Psihijatrija

Posledica depresija

Forum

Bolesti i stanja

Specijalizacije - medicina

Specijalizacije - stomatologija

Centri A-Z

Psihijatrija

Posledica depresija

Povezani video prilozi

Edukacijski centri

Aktualne vijesti

Što kažu stručnjaci?