16.02.2006. 19:12

Evo ovako ja sada imama 24god.otac mi je poginuo jos dok sam bila jako mala nisam imala ni dvije god.jako mi je falio i sada mi fali.jako rano sam pocela pomagat svojoj majci u kucanskim poslovim i brigi oko brace imam jos dva brata jedan je moj blizanac a drugi je brat iz mamine druge veze jako ga volim i nikada nisam imala osjecaj da mi nije pravi brat.mama me je pocela tuc cim sam usla u pubertet cak me je htjela oslati u psihijatrisku bolnicu za maloljetne u kukuljevicevu post tamo nije bilo mjesta isla sam na razgovore dva put tjedno kasnije sam shvatila da sam radilla probleme tipa kasnila doma markirala s nastave pocela pusit pit samo zato da bi me netko volio i da skrenem paznju na sebe.cesto sam dobivala batine to nisu bili samari ili siba po guzici to su bili takvi udarci da je sve zvonilo moja mama je pljuvala i skakala nogama po meni govorila da sam kuva drolja ma svasta znala sam da cu to izdrzat nisam se usudila to nekome pricat.IZDRZALALA SAM sve sam joj oprostila nikad joj nisam to prebacila.mislim to je moja mama ja je volim shvatila sam da je takva i da nezna iskazat ljubav nezna pokazat osjecaje nije voljela mog oca a u meni vidi njega.iskreno tuzna sam i bit cu cjeli zivot jer nisa nimala priliku upoznat svog oca a mama koja je tu nikad me nije zagrlila polubila onako kako to majke rade.imam 24 god. i fal mi to fali ce mi zauvjek ja mogu s njom razgovarat ali najvise pricamo o drugima.nemojte mi reci da ja prva zapocnem razgovor jer ona je jako jako tvrd orah i nevjerujem da cemo ikad imat onaj odnos majka-kci.sam sam se malo pozalila sorry